Традиционална уметност прављења колача у Јапану, пазите - уметност а не занат, па још оних "царских" ("кuogashi"), према рецептима из најстаријих времена, одржала се до данас и цвета као никад раније. Цвета, захваљујући одличном квалитету и примамљивом изгледу, навици да се колачи служе уз сваки оброк, при чему не морају бити слатки да би били колачи, као и обичају да се рођацима и пријатељима, с поводом или без повода, шаљу колачи на поклон.
Још од прадавних времена, колачи "ja-joj" културе праве се од пиринчаног теста, па се тако и називају - колачи од пиринча, односно "mochi". Тесто за колаче прави се тако што се много пиринчаног брашна помеша са мало млаке воде и на тихој ватри кува и меша док се не добије густо тесто, које се, још врело, поново меша и набија дрвеним тучком у авану док се не добије хомогена еластична маса, која се може истезати и моделирати по вољи.
Уместо пиринчаног брашна, основна маса припрема се и бескрајним кувањем пиринча (он не мора бити самлевен у брашно), мешењем, набијањем дрвеним тучком у авану и истезањем; на тај начин, добија се исто што и од брашна, али много укусније - тврде познаваоци слатког залогаја.
Поступак кувања пиринча, мешења и набијања теста при храмовима раде, по правилу, мушкарци, а кад су велике народне светковине, позивају у помоћ и сумо-рваче, који су прави момци за тај посао, јер је прављење "mochi" колача и данас једна врста ритуала, баш као и сумо-рвање.
Када се од тако добијеног теста направе рукотворине облика пригодног за сваку прилику, преостаје само да се поспу шећером у праху, како би постале колачи, прелију слатким сосом од шећерне трске, соком неког тропског воћа лепе боје и пријатног мириса, или чоколадом, евентуално уз додатак још неке фигуре од густо куване масе црвеног пасуља, слатког кромпира, корена лотоса и сл. Остаје још само да се посластице лепо поређају на пригодни (не било какав!) тањир.
Пиринчани "mochi" колачи одувек су се припремали и служили не само да би се у њима уживало већ и да би се приносили на дар у шинто, будистичким, конфучијанским и хришћанским храмовима без дискриминације - боговима, мудрацима и прецима у знак захвалности.
У вези с јапанским колачима, веома је важно знати још нешто: није сваки колач за сваки дан! Зна се и поштује ред када се и који колачи могу изнети на трпезу или слати на поклон.
Дакле, у јануару се служе колачи "hanabiramochi", справљени од пиринчаног теста у облику цветног листа с пупољком, симболом нове године, новог почетка и буђења свакојаких жеља.
У фебруару се служе колачи "fuyu-no-yamaji" и "umergoromo", у облику брдашца са стазом покривеном снегом и гранчицом шљивиног дрвета преко стазе, справљени од пиринчаног брашна и пасте црвеног пасуља.
У марту се служе колачи "nano-hana", справљени од шећера и мисо-пасте од жутог пасуља у облику жутог цвета, који симболизују долазак пролећа.
У априлу су то "hana-gasumi" колачи од пиринчаног брашна, украшени црвеним цветићима од пасте црвеног пасуља како би подсетили на то да је пролеће у пуном јеку.
У мају се служе колачи "Fuji-no-Hana", у облики цвета са планине Фуђи, који подсећају на азалеу у цвету.
У јуну се служе колачи "hototogisu", обликовани попут птице-кукавице, јер је њој то време.
У јулу, кад владају велике врућине и пада киша, долази време за колаче справљене у облику бамбусове стабљике.
У септембру се служе колачи "hatsinaga", а у октобру, месецу жетве пиринча, служе се колачи "honen", златножуте боје и квадратног облика, који симболизују пиринчано поље и зрели пиринач.
Новембар се обележава колачима "ochiba", справљеним од пасте црвенобраон пасуља у облику и боји опалог лишћа, што најављује долазак зиме.
Најзад, у децембру се служе "kogarashi" колачи, справљени од пасте слатког кромпира браон боје, попрскани зрнцима мака, који симболизују зимски период. Иза тога се служе колачи "кантсубаку", у облику цвета црвене зимске камелије, која обележава крај године.И тако, из године у годину, од најстаријих времена до данас...
П. С.
Пријатно, али са колачима од пиринчаног брашна будите опрезни, препоручује се узимати што ситније залогаје, посебно старијим особама и онима са зубном протезом, јер се тешко гутају, па може доћи до гушења...
Михајло Хорњак