Негде је неко давно рекао да људи из задовољства или нужде једу све и да у томе ниједан народ није изузетак, а кад је у питању Азија - онда је то правило. Вијетнамци једу све и у том погледу се не разликују од својих суседа. Не разликују се ни у погледу значаја који придају храни. У сиромашној, многољудној земљи сваки оброк данас, од давнина је гозба и за сутра.
У погледу разноврсности и квалитета, вијетнамска кухиња нимало не заостаје за кинеском, иако разлику због близине и тесних веза није лако уочити. Пиринач, поврће и риба чине и у Вијетнаму и у Кини основу, на коју се додају зачини и комбинује хиљаду и један начин припремања финалног производа.
Рибљи сос "nuoc mam" је вијетнамски национални сос. Кажу да им је то и храна и зачин и извор минерала и витамина неопходних организму и да их је то одржало у годинама глади. Преливено и зачињено овим сосом, све се могло јести.
Праве га на следећи начин: ситну белу рибу ставе на асуре и држе неколико дана на врелом сунцу, а затим је слажу у буре - ред риба, ред љуте паприке, ред црног бибера, ред морске соли и тако до врха. Онда то добро набију, притисну каменом одозго и оставе на сунцу. Буре је на дну пробијено рупицама, испод њега је посуда и како све то ври - тако у суд капље сос.
Национално јело број један је супа "фо", али се високо цени и "тит цо", месо припремљено на 12 начина.
Ево рецепта за лонац супе фо довољан за двоје, преписан из једног старог вијетнамског куварског приручника:у велики лонац успите литар воде и кад проври, убаците пола килограма пилећег, говеђег или свињског меса без костију, ситно исецканог на резанце. Кад проври, утишајте ватру и додајте пола литра "стока" од говеђих костију куваних сатима и сатима на тихој ватри тако да вода ври, а никад не проври. Кад сте усули "сток" и добро промешали, оставите десетак минута да супа ври, али да не проври. Минут-два пре него што ћете лонац скинути с ватре, убаците шаку ситно сецканог першуновог лишћа помешаног са ситно сецканим младим црним луком, додајте још неколико струкова тог истог лука, две-три "отровно" љуте црвене паприке, педесетак зрна црног бибера и исцедите пола лимуна. На крају, преко свега убаците колико можете прстима да захватите суве, крупно туцане љуте паприке - и то је то, то је ваша супа фо!
То, међутим, још није све: "фо" није "фо" ако уз њега не иде и тањир са нудлама од пиринчаног брашна. Уз супу фо спреману за празнике и посебне прилике иде и "трећи тањир", тањир ситно сецканог сувог говеђег (у Вијетнаму бивољег) меса нагло пропрженог на уљу од сезама или кикирикија помешаног са сувом, крупно туцаном љутом паприком.Вијетнамци све то још обилно залију рибљим сосом "nuoc mam", чији укус захтева чашицу жестоке ракије од пиринча пре и флашу млаког ханојског пива после јела.
Када је реч о другом јелу, "тит цо", припремљеном од меса на 12 начина, за нас Европљане, ствар је мало сложенија - јер, не ради се о било каквом, већ о псећем месу!Псеће месо припремљено на разне начине једу становници Југоисточне Азије, Кореје, Кине, многих земаља Јужне Америке итд. Јести или не јести "тит цо" - питање је на које свако мора да одговори за себе.
У вези са свим овим постији и један виц:
Нашли се Американац и Вијетнамац у ресторану, па је Американац поручио:
- For me Hot Dogs with sweet aple-sauce, please.
А Вијетнамац:
- For me Whole Dog with chilly-sauce, please...
Што се осталих јела са вијетнамског јеловника тиче, после извесног времена, човеку постане све исто као и код нас. Основни састојак сваког јела чини пиринач, пилеће месо или риба иду као прилог уз пиринач, а разлику чине уља тропских биљака, на којима се јела припремају, и зачини који им дају укус.
Михајло Хорњак